useridguestuseridguestuseridguestERRORuseridguestuseridguestuseridguestuseridguestuseridguest
Charter: Serbische Herrscherurkunden (1306-1388) 13431025 - Dusan
Signature: 13431025 - Dusan
Zoom image:
Add bookmark
Edit charter (old editor)
25. Oktober 1343, Debresta (nordöstlich von Prilep)
König Stefan Dusan (1331-46; Kaiser 1346-55) schenkt dem Kloster St. Petrus und Paulus (in der heutigen Stadt Bijelo Polje, Montenegro) ein Dorf und zwei Weiler im benachbarten Gebiet im Limtal.  


Current repository
Das Original ging verloren. Die wahrscheinlich früh und spätestens bis siebziger Jahren des 14. Jahrhunderts angefertigte Abschrift wird im AHS unter Хил. 21 (zweite Signatur A 4/9) aufbewahrt.

Material: Pergament.
Dimensions: 457 x 320-323 mm
Condition: Es fehlt der Schlußteil. Der Text wird am Ende der Sanctio abgebrochen.
    Graphics: 
    x
    + Понeижe ан`гѥл`скоѥ слово провидe в`су вьсeлѥную, благовeриιа жe и чистоти пльна сушти вьсeлѥнаιа. Цариѥ жe |2| и простии сь в`сакою смeрѣною мудростию раби суть истинаго Бога, нашeго владики Исуса Христа. Вь них`жe и прѣ|3|ждe нась бив`шаго господа вь богодарованeмь ѡтьч`ствѣ нашeмь срьбскиѥ зeмлe, свeти мои родитeли и прародитeлии, |4| доми Господа Бога в`сeдрьжитeлιа и прѣчистиѥ eго матeрѣ и в`сeхь свeтихь eго вь ѡб`ласти своѥи сьблюдьшe и ѡб`но|5|вишe добрѣ и другиѥ из основаниιа ихь сьздашe. Ѡт них`жe и заповeдано бисть положити сe тeлeсeмь ихь вь |6| нихь на вьспоминаниѥ свeтимь ихь духомь, ιакожe и бисть. И сьбисть сe слово рeчeноѥ пророкомь Давидомь г`ла|7|голюштe: „Волю боѥштихь сe ѥго створить Господь и молитву ихь услишить“a). Свeтиѥ жe мошти ихь истачають исцeлѣни|8|ιа и многи различ`ниѥ нeдуги ис`цeлιають и вь бранeхь на иноплѣмeники побeду ιавлιають ѡтьч`ству своѥму и см`рь|9|ть ихь блажима ѥсть, ιако сань царски, ιажe и видeста ѡчи наши ιажe дарова Богь любeштимь eго.||
    Изволeниѥмь |10| жe Бога Ѡтьца и поспeшeниѥмь Сина и наставлeниѥмь Свeтаго Дух[а] и молитвами прѣчистиѥ владичицe нашe Богородицe и свeтихь |11| моихь родитeль и прародитeль сподоблeнь бихь настол`никь и наслeд`никь имь бити вь богодарованeмь ѡтьч`ствѣ |12| нашeмь, крал Стeфань трeти и синь мои Урошь чeтврьти, вь Христа Бога вeр`ни и самодрьжав`ни господинь всeхь срьбских зeм`ль |13| и помор`ских и грьч`ких, прѣпраунукь свeтаго Симeѡна Нeманѥ и прьвовeн`чанаго кралιа Стeфана, нарeчeнаго вь ан`гѥл`скомь |14| ѡбразѣ Симона монаха монаха(!) и сынь свeтаго кралιа Уроша трeтиѥга. Мнѣ жe вьразум`лιаюшту сe тeхь житиѥмь |15| и тьштeшту сe заповeди ихь сьблюдати ми нeпрѣложно и нeпоколѣбимо, да ιакожe вь врѣмeнeмь сeмь и зeм`льнe|16|мь царстви нeразлучимь бихь ѡт нихь, такождe и вь вeч`нeмь и нeбeснeмь царстви добраго наслeдиιа ихь да |17| нe лиши сe бихь, вь нeсказаноѥ сьчeтаниѥ и ук`рашeниѥ сьдрьжима и нeподвижима вь вeкии в`сeсилнимь eго |18| мановeниѥмь, ѡт нѥгожe кипeть в`са скровишта благости и прѣмудрости и бeсмр`цтвѡ, слава жe и животь всeмь зe|19|мльнимь. Рeчe бо пророком[ь]: „Мною цариѥ царствують и кнeзи зeм`лѥю обладають“b). Сeго ради ѡт начeла богомис`льни и бого|20|мудрии в`си разумeв`шe сь страхомь владику и б`лагодатeлιа своѥга, толика и такова вeлиιа дивна даровав`ша имь |21| ѡт нeистьштимихь скровишть своихь, нe тьчию царствовати зeм[ль]ними в`сeми нь и нeбeсними в[сe]ми, сиирeчь вь вѣ|22|ки прѣбиваюштаιа, потьшташe сe в`сакимь подвигомь и всeсрьд`чною любовию тому послужити в`сeми н`рави и всач`|23|скими добродeтeл`ми угодити, по глаголюштуму пророку: „Принeсeтe Господeви славу и чьсть, прeнeсe(!) Господeви славу имe|24|ни eго, вьзмeтe ж`рьти(!) и вьходитe вь двори eго“c). Кому сeму глаголѣ, ѡ богоѡтьчe, цару и пророчe Давидѣ? „Страшному“, |25| рeчe, „и ѡтeмлюштуму духи кнeзeмь, страшнeишуму пачe царь зeм`льнихь“d), приѥмлюшту б`лагому чловѣколюб`цу и про|26|сeштуму ѡт нась доброѥ и [бл]аголюбимоѥ из`волeниѥ, ιакожe Авeлово приношeниѥ и Аврамлю ж`рьтву и вьдовицѣ ѡнѣ |27| д`вѣ цeти. По тому жe ѡбразу и добродeтeли и христиιан`сци цариѥ господствуюштeѥ, ѡви христолюбиви и благочьсти|28|ви ιавишe сe, ѡвижe милостиви и крос`ци(!) и всакои правдe исп`льнѥни, инижe паки в`сeми добротами сьзданиѥмь г`ла|29|голю црьквьнимь и в`сакимь приложeниѥмь и украшeниѥмь на славу и чьсть своѥму владицѣ принeсош[e]. Тeхь убоѡ |30| благодeтию Христовою [и] свeти прародитeлѣ и родитeлѣ кралeвства ми, ѡд прьваго господина и самод`рьжца в`сeхь срьбскихь зeм`ль |31| и помор`скихь, свeтаго Симeона и по нѥмь б`лагочьстно и самодрьжав`но кралeвав`шихь по рeду, кьждо ихь вь своѥ врѣмѣ м`но|32|гочьстноѡ и многоѡбразно зданиιа црьквьна вeликолѣпно сьздав`шe и украсив`шe в`сакимь приношeниѥмь доб`римь, |33| другь друга рeв`нуюштe божeств`ною любовию, владицѣ своѥму на с`лавословиѥ и в`сeму христолюбивому исп`льнѥнию |34| уставив`шe и утврьдишe сeбe жe на спасeни(!) и вeчьную памeть. И видeвь новую благодeть на родитeли моѥмь свeти|35|мь Уроши крали и сeг[о] ради в`сeмь горeниѥмь душe и жeланиѥмь срьдца тьшту сe ѡт пльтьскихь кь духов`нимь |36| и ѡд зeмльнихь кь нeбeснимь, испльнѥна и узаконѥнаιа свeтими моими прародитeли и родитeли свeтимь и божь|37|ств`нимь црьквамь прилагаю и потврьждамь, нeдостатьч`наιа исп`льнιаю.||
    И приложи кралeвство ми црькви Свeти|38|мь апостоломь Пeтру и Пав`лу у Лимѣ: сeлѡ у Црьн`чи Вeлиѥ Полѣ и засeл`кома з(!) Брьзавомь и Заградомь и с людми |39| и с мeгιами и сь в`сeми правинами сeла того и сь млини. И сиѥ златопeчат`но слово записа кралeвство ми вь Дьбрѣшти, |40| вь прилѣпскои странѣ, лѣто жe тогда бѣ ҂sѡнв, мѣсeца ѡктeбра, :кe: дьнь.||
    И всe тоѡ да прѣбиваѥть дрьжимо |41| и ѡбладаѥмо намастиру сeму нeпоколeб`лѥмо и нeѡтeм`лeмо, дон`дeжe имeѥ царьство вeч`ноѥ пришьд разорить |42| и упразднить в`саку власть зeм`льну и дрьжаву. К`то ли дрьзнѣ прѣждe того врѣмeнѣ, нe ими ст`раха Божиιа прeдь собо|43|мь, ѡтнѥти и ѡтрьг`нути и мало ч`то ѡт приложeнихь мною Стeфаномь кралeмь сeму всeбожьствному монас`тиру, |44| горѣ тому ч`ловѣку, ιако г`нѣв и ιарость и ѡг`нь нeгасушти и в`сака мука кон`ца нeимушти, штeдицѣ таковому |45| ѡд страш`наго и нeлицeмeр`наг[о] [с]удиѥ и мьс`титeлιа Христа и да ѥсть прич`тeнь сь(!) рас`пьньшми Христа и рeкши: „Крь…“e).
    Source Fulltext: Z. Vujosevic, Hrisovulja kralja Stefana Dusana manastiru Sv. Petra i Pavla na Limu, SSA 3 (2004) 47-50. [kyr]

    Original dating clauseIm Jahre 6852, im Monat Oktober, am 25. Tag

    Editions
    • S. Novakovic, Zakonski spomenici, 598-599 (Auszug); A. Solovjev, Kad je Decanski proglasen za sveca?, Bogoslovlje 4, Beograd 1929, 284-298 [kyr]; Z. Vujosevic, s. unten.
    Facsimile
    • ASANU, 8876-43; NBS, Ф 2756; AS (Film).
    Secondary Literature
    • A. Solovjev, s. oben; L. Slaveva - V. Mosin, Srpski gramoti, 61-62; D. Sindik, Srpska akta, 33-34; Z. Vujosevic, s. unten, 45-69.

    Comment

    Der serbische König Stefan Uros III. Decanski (1321-31), der Vater Dusans, wird in dieser Urkunde zum ersten Mal als Heiliger erwähnt.


    LanguageAltserbisch.
    Places
    • Debresta (nordöstlich von Prilep)
       
      x
      There are no annotations available for this image!
      The annotation you selected is not linked to a markup element!
      Related to:
      Content:
      Additional Description:
      A click on the button »Show annotation« displays all annotations on the selected charter image. Afterwards you are able to click on single annotations to display their metadata. A click on »Open Image Editor« opens the paleographical editor of the Image Tool.